Појава метода адитивне производње довела је до питања Лед хладњака ако се уклоне ограничења производње, како се симулација може применити да би се идентификовала оптимална геометрија? Генеративни дизајн примењује технике симулације да идентификује оптималну геометрију без ограничења параметарским претпоставкама.
Најчешћи приступ је да се изврши стандардна симулација на датом моделу (алуминијумска топлотна цев), а затим изведе помоћно решење које предвиђа резултујућу осетљивост тог модела на локалне промене направљене на њему. Те мале суседне препоручене промене се праве и процес се понавља све док се модел не конвергира у оптимално стање. Типичне резултујуће геометрије су често веома „кул“ по природи и далеко од тога да се могу параметрирати. Као пример за демонстрацију овог процеса, Слика 1 приказује четвртину модела хладњака са кружним основним иглама.
Расхладни елемент се може дискретизовати у 3Д колекцију теселираних тела тако да се за било коју локацију највећег тела топлотног уског грла, коцкасто тело исте величине може додати на било коју од његових површина видљивих у ваздуху. Слично, свако тело може бити уклоњено да би се појавиле рупе. За овај пример разматран је полу модел вертикално оријентисаног природног расхладног тела хлађеног конвекцијом.
